Novogodišnja jelka ne krije samo poklone

Igra i stvaralaštvo

Dok praznici stižu, na svojstvene načine ih proživljavaju i deca i odrasli. Iz ugla deteta, celokupna praznična atmosfera može da bude doživljena na različite načine, shodno uzrastu i okolnostima u kojima se porodica nalazi. S tim u vezi, postoji čitav spektar dečijih pogleda na tu situaciju: od takozvane “praznične euforije” koja neretko podrazumeva sveopštu trku i žurbu, preko umerene radosti i iščekivanja koje dete pokazuje, pa do potpunog mira i usporenosti u svemu u čemu učestvuje. Naravno, pored toga, ne treba prećutati ni činjenicu da detetov doživljaj praznika i pretprazničnih priprema ne mora da bude pozitivan. Velik broj dece ne deli tu radost koja je donekle i nametnuta kao društveno očekivanje. Ovaj period godine je obeležen isticanjem porodičnih vrednosti, kulturom darivanja, a neretko i običajima da se pokažu glamur sjaj i materijalno bogatstvo. A u tome se mnoga deca ne pronalaze, kao ni mnogi roditelji. Neizbežno, u takvim okolnostima se deca socijalizuju bez obzira na to da li i sama rastu u kontekstu u kom ove vrednosti bivaju ostvarene ili posmatraju kako se u njihovom okruženju one ostvaruju.

Bilo kako bilo, u periodu oko božićnih i novogodišnjih praznika nije na odmet podsetiti se nekih važnih saveta koji se tiču komunikacije sa detetom.

Sve za dete, samo za dete

Prezaštićivanje od strane roditelja ume da bude vrlo izraženo. Detetu se poklanja pažnja, dete se štiti i to je u redu, ali sve dok se ne prelazi u domen u kom ono nema mogućnost da istraži ono što ga okružuje. Primera radi, u silnoj želji da decu maksimalno (pa i preko svojih mogućnosti) obraduju i smeste u centar pažnje, roditelji daju sve od sebe da pripreme poklone i obave veliku prazničnu kupovinu. Dete neretko postaje samo pasivni subjekt kome se iznenađenja priređuju, kome se poklanja i iznosi sve na gotovo. Može grubo da zazvuči, ali, razvojno gledano, to je lažna usluga. Umesto toga, za razvoj deteta bi mnogo značajnije bilo uključiti dete u pojedine aspekte kao što je kupovina sitnica i poklona za druge. To na poseban način daje detetu aktivniju ulogu, priliku za istraživanje, ali i priliku za prihvatanje odgovornosti i izazova. Ako se pritom o koracima, planiranju i odlukama diskutuje i dete se pita za mišljenje, čitave pripreme zadobijaju drugu dimenziju. Ovakvo ponašanje roditelja, koje uključuje činjenicu da dete ne zna otkuda se sve pred njim stvorilo i kako je do toga došlo, utiče na dalje ponašanje i socijalni razvoj.

Ravnopravno

Ne samo kada sa mališanima razgovarate i planirate, nego i kada sa njima delite poslove, oni se osećaju sigurno i uvaženo. Neka deca nikada nisu kitila jelku u svojoj kući ili prostoru u kom borave. Mali broj dece bira ukrase ili raspored novogodišnje dekoracije jer neki roditelji smatraju da to nije dečija aktivnost, već roditeljska, dok neki misle da bi time opteretili dete ili da dete to ne bi adekvatno uradilo. U čemu je onda poenta?

Alternativa ovakvom maniru je upućivanje deteta u obavljanje svakodnevnih pripremnih aktivnosti. Obrazlažite kako se namešta ili pravi nešto, kako se ukljapaju predmeti koje koristite i zašto ste baš njih odabrali, a ne neke druge itd. Iznenadićete se kada budete čuli da dete ima mišljenje o svemu tome. Na taj način, između ostalog, ono razvija strategije zaključivanja, razumevanje uzročno-posledičnih veza, proširuje rečnik i usvaja aktivno slušanje kao bitan aspekt komunikacije. Odgovarajte pritom na dečija pitanja. To je od ogromnog značaja. Dečija pitanja nisu glupa ni besmislena i ne postavljaju se sa ciljem da dovedu roditelja do iznemoglosti i frustracije. Zašto odbrojavamo za Novu godinu? Kako Deda Mraz stiže na sva mesta istovremeno? Kako nastaje vatromet? Gde odlaze pisma sa novogodišnjim željama? Budite strpljivi. Potrebno je da date odgovor da bi dete dalje razvilo sopstveni sistem uverenja. Ispoštujte taj sistem i pomozite da ga izgradi. Možete čak i da postavite samom detetu dodatna pitanja pa da zajednički dođete do odgovora i uvida. Na taj način podstičete dete da razmišlja i bude kreativno. Dijalog ovakve vrste je posebno bitan u predškolskom periodu, jer se otvaraju putevi ka radoznalosti, postavljanju pitanja i rešavanju problema koji će kasnije biti korisni.

Kreativnost iznad svega

U skladu sa aktivnostima u okviru prazničnih priprema, kolika god da je žurba ili euforija u pitanju, ne treba zaboraviti da je za decu najvažnije da igra i stvaralaštvo budu utkani. To je svakako poželjno, ali i izvodljivo. Recimo, umesto kupovine ukrasa ili poklona, korisno bi bilo dete podstaći da da što više ideja o tome kako od postojećeg materijala to napraviti – bilo svojeručno ili uz vašu pomoć. Čestitke, dekoracija, nove igračke… sve su to opcije u kojima ne samo da mališani uživaju, nego uporedo pozitivno utiču na njihov rast i razvoj. Već vam je dobro poznato da kada dete iseca, lepi, cepka i sastavlja – razvija finu motoriku. Kroz ove aktivnosti dobija mogućnost da ispolji kreativnost, estetski se izrazi i bude ponosno na svoj rad. Pored toga, šaljete bitnu poruku, a to je da je vrednost u samostalnom kreiranju, a ne u materijalnom proizvodu koji se kupuje. U stvaranju pružite pomoć i podršku onoliko koliko dete traži. Ne namećite svoje ideje, osim ako one postojeće nisu ostvarljive iz bezbednosnih razloga. Jedno je usmeravati, a sasvim drugo izvršiti aktivnost umesto deteta. Deca kroz ovakvu igru razvijaju samostalnost i samopouzdanje, a sama činjenica da razmenjuju ideje sa vama, iniciraju proces kreiranja i stiču šansu da budu ponosna na sebe dodatno učvršćuju benefite na ličnom planu. U svemu tome će uspeti jedino ako im date šansu da se u tome oprobaju. Način na koji se ponašate prema svom detetu direktno izgrađuje njihovu ličnu sliku o sebi. Ako želite da je dete samostalno, da ima dobre ideje i da je sposobno da ih sprovede u delo, onda dozvolite da radi na realizaciji svojih ideja i pomozite mu da na taj način izrgrađuje svoje samopouzdanje i kreativnost.

Dobijam i dajem

Poklanjanje je jedno od glavnih obeležja ovog perioda. Znatno važnija i dugoročna roditeljska uloga nije u tome da obasipa poklonima svoje dete, nego da otkrije i predstavi detetu proces obostranog darivanja. Dok su deca mala, nemaju svest o tome da i druge osobe u njihovom okruženju dobijaju poklone i zaslužuju poklone. Vrlo rano možete početi kod njih da razvijate svesti o poklanjanju, a ne samo dobijanju. Radost darivanja je vrednost koju dete treba da spozna i vremenom razume. Tokom praznika je pravo vreme za to. Razgovarajte sa detetom o tome šta ono misli da bi neko drugi želeo. Pitajte dete šta bi bilo spremno da uradi za drugu osobu ili samostalno napravi. Na taj način podstičete dete da polako uviđa da pored sopstvene, postoje i perspektive drugih, koje su takođe važne.
Prolazeći kroz NTC sistem učenja i podučavanja, predškolska i školska deca bivaju pripremljena da komuniciraju i izraze svoje ideje i stavove, a bliske im postaju situacije u kojima slušaju i poštuju perspektivu drugog. Dok pohađaju radionice u okviru ovog programa, postaju odgovornija i stiču samopouzdanje. Uporedo sa tim, uloga roditelja je ogromna. Jedino doslednim i zajedničkim pristupom na istoj strani i sa istim vrednostima o dečijoj autonomiji i razvoju, roditelji i vaspitno-obrazovni kadar čine ono što je u interesu deteta.

Hrabro i dosledno u novu godinu!

piše: Tamara Kostić

Leave a Reply

Slične objave

cross linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram